Глобус од папира

Просечна удаљеност између Земљине орбите око Сунца и Сунца је око 150 милиона километара (93 милиона миља) и чини једну револуцију сваких 365,2564 средњег сунчевог дана, који се назива сидеричка година. 1990. Воиагер 1 снимио је слику Земље (тамноплаве тачке) са 6,4 милијарде километара. Револуција чини да се сунце свакодневно привидно креће за око 1 ° према истоку у односу на звезду, а кретање на сваких 12 сати еквивалентно је привидном пречнику сунца или месеца. Због ове врсте кретања, земљи је у просеку потребно 24 сата, што је сунчев дан, да би завршила потпуну ротацију око своје осе и омогућила сунцу да поново прође кроз средње небо. Просечна брзина земљине револуције је око 29,8 км / с (107000 км / х), а може прећи 12.742 км (7.918 ми) у року од 7 минута, што је еквивалентно пречнику земље; може прећи око 384.000 километара за око 3,5 сата. Удаљеност између земље и месеца. [2] У модерно доба, време када се Земљин перихел и афел појављују 3. јануара, односно 4. јула. Због ефеката промена у прецесијским и орбиталним параметрима, ова два датума ће се временом мењати. Ова промена има цикличну карактеристику, што је Миланковичева хипотеза. Промена удаљености између земље и сунца доводи до повећања соларне енергије коју је земља стекла од афела до перихела за 6,9%. Будући да је јужна хемисфера увек окренута ка сунцу сваке године када је близу перихела, јужна хемисфера током године прима нешто више сунчеве енергије од северне. Међутим, овај утицај је много мањи од утицаја нагиба осе ротације на укупну промену енергије. Већину примљене енергије апсорбује морска вода која чини висок удео на површини јужне хемисфере.